---

Follow My Blog

Get new content delivered directly to your inbox.

Odluka

Na kraju, ili na početku,stvar je samo odluke.Da li ćeš sve svoje zadržati za sebe, ili ćeš obznaniti gradu i svijetu, sve ili bar dio onoga o čemu razmišljaš.Ovisi o tome koliko si toga pospremio u ladice,police,ormare,sanduke i pretince svoje duše i kolika je gužva tamo.Da li kipi na sve strane i ne možeš zadržati,jesi li s vremenom odbacivao i otpuštao ili si ama baš svaki detalj i istnicu zabuksao u neki kutak, sve u strahu da ne zaboraviš i oprostiš, jer kako ćeš se bez toga žaliti i mijaukati …bar povremeno.

Nije to nimalo laka odluka.Prvo pitanje koje odmah iskače je, zašto uopće javno iznositi svoja razmišljanja?Što time želiš postići? Motivacija se razlikuje od osobe do osobe,bar prividno.

Jedni žele da se što više ljudi složi sa njihovim stavovima,nesvjesno imajući priličnu dozu nesigurnosti u sebe,te im tako veći broj istomišljenika daje lažan osjećaj sigurnosti da su na pravom putu.

Neki imaju loša vlastita iskustva u raznim područjima,pa eto ponukani osjećajima ljubavi prema ljudima,dijele svoje muke u nadi da će ih ostali pročitati ,poslušati i učiniti sebi život boljim.Daklem,učite od mojih grešaka.Što nekako ne drži vodu,jer tko je ikad naučio nešto iz tuđih grešaka?Kako ja to vidim tu se skriva zapravo ona sebična , ali sasvim ljudska želja -žalite me ,bilo mi je teško,pa kad me netko od vas bude razumio i dao mi za pravo,bit će mi lakše.

Ima i onih koji se hrane kritikom i negativnim izričajem,kako god i prema kome god.Njihovo se vrlo slično filantropima, završava u istom odvodu, želje da ih se čuje,razumije,daje im za pravo ,zamaskirane u kritiku,a zapravo opet je tu silna želja da budu omiljeni ,praćeni,saslušani,podržani jer su zapravo silno željni jednostavne i ljudske naklonosti i ljubavi.

Kad razmišljam o tome, naravno da se pitam što je i mene ponukalo da počnem pisati blog?Da li stvarno imam što reći,jesam li i ja samo željna ljudske naklonosti i ljubavi?Imam li i ja neka loša iskustva koja želim podijeliti sa mlađima,da me poslušaju i ne ponove iste greške?Koliko sam zapravo spremna iskreno pisati ili ću se pisanjem predstavljati boljom nego što jesam?Da li su i moji ormari,ladice i police duše ,puni i počelo se zajedno sa ovom kišom danas,sve pomalo prelijevati,pa sam to usmjerila na papir ,jer nemam talanat za slikanje,stvaranje muzike ili skulpture?…Ne znam još,nisam sigurna..Jedno je izvjesno,otvorila sam stranicu,kreirala blog,počela tipkati, pa šta nam Bog da.

Ako nekome bude zanimljivo , čitati će, ako ne, bit će to moj početak zimskog perioda na ovom čudnovatom otoku,gdje ću sama istraživati sebe, vas, grad, djetinjstvo,starost, tišinu i zvukove,more i kamen,uličice i zvonike, tugu i radost…..